Осврт на предавање професора Владимира Димитријевића

У суботу, 21. децембра, у оквиру Светосавске школе, слушали смо предавање Владимира Димитријевића, професора књижевности и православног публицисте из Чачка, на тему ”Детињци, Материце и Оци”.

Ово је било прво предавање на ком предавач није био физички присутан, већ смо његов лик видели уживо на плату преко Скајпа. Сви који су били присутни могу потврдити да то није ни мало умањило квалитет и доживљај предавања.

Владимир нам је говорио о значају враћања нашим традиционалним вредностима, као што су и ова 3 празника, данас прилично запостављена у нашем народу.

Он је поменуо да 8. март, интернационални дан жена, сваке 4. преступне године пада на празник Обретења главе светог Јована Крститеља. Знамо да је жена Иродијада тражила на тањиру главу овог великог светитеља, па се можемо запитати какав пример жене тада славимо.

Руси празнују дан жена и мајки на дан кад црква прославља жене мироносице (жене, које су прве дошле на Христов гроб и откриле Његово васкрснуће).

На Детињце се деца везују неким канапчићем или каишчићем и могу се ”одвезати” унапред припремљеним поклоном – цртежом, бомбонама или неком другом ситницом, којом исказују захвалност својим родитељима за љубав и бригу.

На Материце се мајке ”одвезују” поклоном, које су припремиле за децу, али се поклони могу давати и комшијској и осталој деци. Мајке тада спремају свечани ручак и у кући влада празнична атмосфера, баш као и за Детињце и Оце.

На Оце се очеви, дедови и свештеници одвезују неким поклоном намењеним укућанима или својим парохијанима, који су се задесили тога дана у цркви. У нашим манастирима отац игуман или свештеник старешина деле народу ситне поклоне – иконицу са бомбоном и мандарином или иконицу са јабуком и орахом (нешто сасвим симболично).

Професор Владимир је са много љубави препричавао успомене на проведено детињство са дедом и колико је била изузетна и вредна улога бака и дека у одрастању унучади. Они су били живи извор мудрости, знали су да дивно приповедају о прошлим временима, догодовштинама и згодама, док су њихови унуци помно слушали, широм отворених очију и готово не дишући. Као слатки мед су ова сећања за оне који их имају.

Од професора Владимира смо чули да муж за женину фамилију каже ”својта”, а за своју ”родбина”. Затим, да су стари Срби имали посебно име за сваку рођачку везу, као што то ни један други народ нема. За сваког прадеду у низу колена имамо посебно име. Све то говори колико је србину била важна његова породица, фамилија и род.

Препоручио нам је да изучавамо светог владику Николаја Велимировића, чија су дела неисцрпан извор просвећења и мудрости. Књига ”Оклеветани светац” може се пронаћи на сајту Светосавље.

Оличење хришћанског духа у нашим временима су наша 3 велика србина; свети владика Николај, ава Јустин Поповић и патријарх Павле, па нам је професор Владимир нагласио важност изучавања њихових живота и писаних дела.

**текст написала сестра Ана Бибић