Осврт на предавање проф. Владимира Димитријевића

**текст написала парохијанка Ана Бибић

 

У петак, 14. фебруара, у 19. 30 часова, у црквеној зборници, уживо преко Скајпа, одржао је предавање професор књижевности и правослоавни публициста Владимир Димитријевић из Чачка.

Први део предавања, професор Владимир Димитријевић је посветио књизи ”Прећутана историја Срба”, издатој од издавачке куће ”Катена Мунди”. У књизи су поменути многи знаменити срби о којима, на жалост, веома мало знамо, а такође мало знани или непознати делови рада свима познатих срба.

Дат је пример познатог песника Милана Ракића, за ког мали број људи зна да је био конзул Краљевине Србије на Кососву у време Првог светског рата. Григорије Божовић, који је песника Ракића лично познавао, писао је о томе како је Милан Ракић био велики родољуб, па је своје конзулско место добровољно заменио местом међу војницима.
Када је Кососво ослобођено, Ракић је откопао црквено звоно, које је било сакривено у дворишту конзулата и то је било прво звоно, које еј зазвонило у ослобођеном Косову.
Једна од познатијих песама Милана Ракића је ”На Газиместану”.

Професор Владимир Димитријевић је у сличном контексту поменуо и Јована Дучића, који је био велики родољуб. Његову књигу ”Верујем у Бога и српство”, хвалио је и св. владика Николај Велимировић, због сведочења о страдању Срба у НДХ од 1941 – 1945.

На исти начин је професор Димитријевић поменуо професора Вујића, хришћанског интелектуалца, који је пуно сарађивао са св. владиком Николајем, затим Станислава Винавера, оца Митрофана, Небојшу Крстића, Предрага Драгића Кијука итд. Наш предавач је нагласио битност изучавања ових прећутаних великих срба, да би нам било јасније ко смо ми сами.

У књизи ”Прећутана историја срба” поменут је и Драгиша Недовић, писац многих песама, за које често мислимо да су народне, као што су; ”Лепе ли су, нано, гружанке девојке” или ”Стани, стани, Ибар водо” итд.

Момчило Настасијевић је рекао; ”Све нас везује наша матерња мелодија”, па је зато могуће да нам народне мелодије помогну да останемо оно што јесмо.

Предавач је испричао причу о једном србину, који је у иностранству постао члан некакве секте, али се у једном моменту решио да побегне. Пошто му је секта одузела сву приватну имовину, он је путовао како је знао и умео. Касније су га примиле две породице – католичка и протестантска и помогле му.
Код њих је видео како они редовно иду у цркву и моле се Богу. Пошто он није знао никакву молитву, чак ни ”Оче наш”, певао је ”Ој, Мораво,моје село равно”. Ова анегдота нам говори о битности наше народне музике и песама, које нас дирају дубоко у срце и колико нас мелодије родног краја везују за наше порекло.

У другом делу предавања слушали смо о св. владики Николају Жичком. Наши савезници у Првом светском рату звали су га Трећа српска армија, због његовог невероватног ангажовања и успеха у помагању Србији током рата. Владика је у то време много путовао по свету, држећи незаборавне говоре, тако да су странци путовали по неколико сати, само да би га чули и видели.

Свети владика је основао многа сиротишта и пуно је помагао сиротињи. Скоро комплетна дела владике Николаја су преведена на грчки и руски језик, што јасно говори колико је цењен. Пошто су пронађени многи необјављени радови владике Николаја, тренутно се ради на њиховом објављивању.

Све у свему, предавање је било јако интересантно и поучно, тако да нисмо ни осетили када се навршило читавих 2 сата од почетка.

Хвала професору Димитријевићу на труду и корисним информацијама, које је са нама поделио.

Vladimir Dimitrijević

Професор Владимир Димитријевић